Существительные
корень עבר
род МУЖСКОЙ
עֻבָּר
убар
зародыш, эмбрион
Абсолютное состояние
| ед. | мн. |
|---|---|
|
עֻבָּר
убар
|
עֻבָּרִים
убарим
|
Сопряженное состояние
| ед. | мн. |
|---|---|
|
עֻבַּר־
убар-
|
עֻבְּרֵי־
убрей-
|
Формы с местоименными суффиксами
1 лицо
| ед. | мн. |
|---|---|
|
עֻבָּרִי
убари
|
עֻבָּרֵינוּ
убарейну
|
2 лицо
| муж. ед. | жен. ед. | муж. мн. | жен. мн. |
|---|---|---|---|
|
עֻבָּרְךָ
убарха
|
עֻבָּרֵךְ
убарех
|
עֻבְּרֵיכֶם
убрейхем
|
עֻבְּרֵיכֶן
убрейхен
|
3 лицо
| муж. ед. | жен. ед. | муж. мн. | жен. мн. |
|---|---|---|---|
|
עֻבָּרוֹ
убаро
|
עֻבָּרָהּ
убара(h)
|
עֻבְּרֵיהֶם
убрейhем
|
עֻבְּרֵיהֶן
убрейhен
|
См. также
- noun אוּנִיבֶרְסִיטָה
- noun הַעֲבָרָה
- conjunction כַּעֲבוֹר
- adverb לְשֶׁעָבַר
- noun מַעְבּוֹרֶת
- noun מַעֲבָר
- noun מַעְבָּרָה
- noun מַעֲבָרוֹן
- noun עֲבִירָה
- noun עֲבֵירָה
- noun עָבָר
- verb לַעֲבוֹר
- verb לְעַבֵּר
- verb לְהַעֲבִיר
- verb לְהִתְעַבֵּר
- adjective עִבְרִי
- noun עֲבַרְייָן
- noun תַּעֲבוּרָה